Strategije tržišne orijentacije
Trgovci valutama su gotovo konstantno u potrazi za strategijom koja im može obezbediti profitabilnost. Svakako postoje pouzdane strategija koje su primenjive u velikom broju slučajeva, ali se uvek postavlja pitanje da li su baš uvek odgovarajuće tržišnim prilikama, tipu trgovca, vremenskom intervalu na kome se trguje itd. Svaki trejder treba da zna da bi jedna strategija bila najbolja mora da ispuni uslov da se disciplinovano sprovodi što znači doslednu primenu. Nedostatkom discipline se od potencijalno najbolje strategije ima malo koristi. Dakle, pored toga što se traga za najprofitabilnijim načinom trgovanja, svaki trejder nastoji da nađe neki univerzalni model za sve tržišne prilike, bez razlike. Uglavnom se radi o vrlo jednostavnim metodama jer se akcenat stavlja na prilagodljivost strategije uz pravilo „da je manje više“. Komplikovane strategije imaju složenu interpretaciju, sadrže mnoštvo indikatora i slično pa teško mogu biti univerzalni modeli za trgovanje. Osim što imaju specifične zahteve u primeni (vremenski intervali, investicioni instumenti, stil trgovanja i sl.) njihova složenost otežava praćenje vrednosti parametara kroz različite situacije. Takođe, neki indikatori ne daju pouzdane rezultate pri svim tržišnim uslovima pa se često pribegava promeni karakterističnih parametara što implicira problem manje praciznosti, a u korist usaglažavanja opšteg prikaza situacije itd. Ipak, postoje vrlo jednostavne metode u trgovanju koje mnogi smatraju univerzalnim strategijama, a koriste se za tržišnu orijentaciju i kao primarni model mnogih metoda trgovanja. Zahvaljujući eksplicitnom grafičkom performansu korisni su kao podloga za izradu vrlo kompleksnih metoda trgovanja pa su samim tim često viđene u praksi. Neretko se dešava da trejder uobičajeno postavlja neki svoj omiljeni indikator na grafikon iako je ponekad nepotreban ili je vizuelno suvišan. Međutim, detaljno poznavanje prirode ponašanja parametara, te analizom izabranog indikatora, trejder postiže konzistentnost u svom analitičkom zaključku upravo zbog orijentacije pri datoj situaciji. Drugim rečima, veći stepen sigurnosti treder postiže na osnovu pokazatelja na koje je navikao tj. u koje ima „poverenja“. Sklonost trejdera da jedan indikator ili čitavu strategiju proglasi univerzalnom jeste pre svega psihološki element analitičkog procesa. Međutim, svakako ne treba gubiti iz vida da orijentacione tržišne strategije nisu univerzalne strategije koje imaju moć garanta profitabilnosti u svakom momentu. Tržište je vrlo pokretljivo i osetljivo na promene pa je orijentacija u analizi korisna utoliko ukoliko može preduprediti iznenadna dešavanja na tržištu. Dakle, univerzalni strateški pristup nije prihvatljivo rešenje u analitičkom postupku, ali strategija orijentacije na tržištu je predispozicija za dobro rešenje u analizi.
